Čudni ljudi Srednje Evrope – Narodni običaji u Mađarskoj

Mađarske je zemlja sa izuzetno bogatim nasleđem narodnih običaja. Kultura folklora nije sačuvana samo u muzejima – tradicija živi i prenosi se u mnogim malim selima širom zemlje. Ta kultura se pre svega održava u lokalnim zajednicama, ali monogi današnji, urbani žitelji gradova čine stvari koje vas na prvi pogled mogu iznenaditi!

Mađarska je prilično raznovrsna što se tiče seoske arhitekture, zanatske umešnosti, narodne muzike, i naročito plesa. Crna grnčarija Mohača (Mohács), bogatstvo veza tipa Matyó (Maćo) i Kalocsa (Kaloča), prefinjene čipke iz Halaša – sve to ukazuje na posebnu, jedinstvenu priču meštana.

Da biste imali potpun i detaljan pregled arhitekture i običaja mađarskog sela od pre nekoliko stotinu godina, otiđite do bilo kog seoskog muzeja na otvorenom, kojih zaista ima dosta u zemlji. Možda najpoznatiji i najprestižniji među njima je Etnografski muzej na otvorenom zvani Skanzen blizu Sentandreje, koji je udaljen na svega nekoliko kilometara od Budimpešte (www.skanzen.hu). Ne propustite Seoski muzej Göcsej (Gočej), prvi takav muzej osnovan u Mađarskoj, sa divnom vodenicom iz XIX. veka u svom centralnom delu. Seoski muzej Sóstó (Šošto) zaista morate posetiti, jer je to najraznovrsniji takav muzej u zemlji, prikazuje šaroliku narodnu arhitekturu i običaje iz pet etnografskih krajeva (Szatmár, Rétköz, Nyírség, Nyíri Mezőség i Bereg) – sve to u okviru jednog sela. Kafana je ovde obično otvorena, stoga slobodno možete nazdraviti uz kucanje čaša! Da biste se vratili u još raniji period, idite to Tisaalpara (Tiszaalpár) – ovde ćete naći rekonstrukciju sela iz doba vladara dinastije Arpad (1000-1301), koje je izgrađeno na osnovu arheoloških nalaza, koristeći samo materijal koji je bio dostupan žiteljima tog vremena!       

Da bi iskusili tradiciju uživo, otiđite do lepo sačuvanog sela Hollókő (Holoko), koji je deo svetske baštine! Ono što je jedinstveno kod mesta Hollókő, jeste da se to naselje nije pretvorilo u muzej na otvorenom, nego ovde ima meštana, koji žive tradicionalan način života. Naravno, i pored ovog naselja postoji niz malih sela, čiji stanovnici održavaju vekovne tradicije i običaje. Jedan mali savet za vas: posetite Hollókő tokom proleća, Uskršnje praznike u selu slave na veoma lep način, tada ima najviše da se pogleda. Grnčarenje ima značajnu ulogu u mađarskom folkloru, i tajne tog zanata su još uvek sačuvane (žive) u malim selima regija poput Őrség (Oršeg) i Hortobágy (Hortobađ).          

Međutim, nisu samo arhitektura i predmeti iz prošlosti oni koji ukazuju na ono, da ko smi mi zaista – postoji i niz narodnih običaja, koji se i danas poštuju i održavaju. Hoćete da navedemo primere? Za početak, tu je Busójárás (Bušojaraš) iz Mohača. U sezoni poklada, ljudi oblače zastrašujuće kostime i drvene maske, tumaraju ulicom u tim maskama da bi zastrašili i oterali zimu (ili Turke, kako stoji u narodnim predanjima).

Tokom Uskršnjih praznika, momci polivaju devojke parfemima i recituju im smešne pesmice pisane samo za te događaje. Prema tradiciji, devojke koje nisu polivene vodom tokom uskrsa, će uvenuti, a momci to baš i ne smeju dozvoliti, zar ne? U starim vremenima, pilovalo se kantom hladne vode, danas imamo malo umereniju varijantu sa perfemima. Takođe je uskršnji običaj farbanje jaja (popularno je naročito među decom), koja se daju momcima-polivačimaza za uzvrat za polivanje. U nekim predelima farbanje jaja je preraslo u posebnu vrstu umetnosti, sa motivima uklesanim i povezanim na jajetu, a postoji i običaj da se jaja ukrašavaju malim potkovicama!

Venčanja i svatovi u Mađarskoj imaju svoju posebnu tradiciju i koreografiju! Svadbana povorka je naročito važna, i u njima obično učestvuje celo selo. Svadbeni ples mlade ima za cilj da stvori „finansijku stabilnost" mladog bračnog para, pošto gosti moraju plaćati da bi plesali sa mladom. Razbijanjem čaša se odstranjuju zli duhovi, a čišćenje nereda i iverice zajedničkim snagama pokazuje kako je dobra međusobna saradnja mladog para. Nemojte se iznenaditi, ako mladu ukradu iz svatova! U ovom slučaju mladoženja treba da reši neki zadatak, da bi mu vratili mladu... I verujte, nema još jednog sličnog mesta, kao što su svatovi, gde bi se potrošilo toliko rakije (pálinka).

U stvari, svi religijski ili drevni praznici, godišnja žetva, svinjokolja, pa i državni praznici kao 20. Avgust (obeležavanje osnivanja Mađarske države), ili 15. Mart (obeležavanje mađarske revolucije iz 1848-1849.) imaju svoje posebne običaje i obeležja, koja su nam u nekoj formi sačuvana iz prošlosti, i koje čuvamo i održavamo kroz niz festivala, manifestacija i svečanosti tokom godine. Proverite ovo posetom ovih mesta i događaja, i saznajte više o ovim čudnim ljudima, zvani Mađari!